1А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:stylus···2За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,stylus3А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.stylus···4Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.stylus···5Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.stylus···6И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,stylus···7Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.stylus···8Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?stylus···9Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,stylus···10Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.stylus···11И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.stylus···12За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,stylus···13У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.stylus···14А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.stylus···15А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;stylus···16Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,stylus···17Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,stylus···18Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.stylus···19Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;stylus···20Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.stylus···21Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.stylus···22Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:stylus···23Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.stylus···24А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.stylus···25А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.stylus···26Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.stylus···27Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.stylus···28А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.stylus···29А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.stylus···30И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,stylus···31И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.stylus···32А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.stylus···