Прва Мојсијева 1

¹У почетку створи Бог небо и земљу.

²А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

³И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

⁴И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

⁵И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

⁶Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

⁷И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

⁸А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

⁹Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

¹⁰И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

¹¹Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

¹²И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

¹³И би вече и би јутро, дан трећи.

¹⁴Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

¹⁵И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

¹⁶И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

¹⁷И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

¹⁸И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

¹⁹И би вече и би јутро, дан четврти.

²⁰Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

²¹И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

²²И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

²³И би вече и би јутро, дан пети.

²⁴Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

²⁵И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

²⁶Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

²⁷И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

²⁸И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.

²⁹И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

³⁰А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

³¹Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Прва Мојсијева 1

¹У почетку створи Бог небо и земљу.

²А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

³И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.

⁴И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.

⁵И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

⁶Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

⁷И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

⁸А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

⁹Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

¹⁰И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

¹¹Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

¹²И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.

¹³И би вече и би јутро, дан трећи.

¹⁴Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

¹⁵И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

¹⁶И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

¹⁷И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

¹⁸И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

¹⁹И би вече и би јутро, дан четврти.

²⁰Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

²¹И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

²²И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

²³И би вече и би јутро, дан пети.

²⁴Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

²⁵И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

²⁶Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

²⁷И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

²⁸И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.

²⁹И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

³⁰А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

³¹Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.