Лука 20 Поређење: Караџић (Ekavski) vs Караџић (Ijekavski)

Лука 20

¹И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

²И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

³А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

⁴Крштење Јованово или би с неба или од људи?

⁵А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

⁶Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

⁷И одговорише: Не знамо откуда.

⁸А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

⁹А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

¹⁰И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

¹¹И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

¹²И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

¹³Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

¹⁴А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

¹⁵И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

¹⁶Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

¹⁷А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

¹⁸Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

¹⁹И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

²⁰И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

²¹И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

²²Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

²³А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

²⁴Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

²⁵А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

²⁶И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

²⁷А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

²⁸Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

²⁹Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

³⁰И узе други жену, и он умре без деце;

³¹И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

³²А после свих умре и жена.

³³О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

³⁴И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

³⁵А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

³⁶Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

³⁷А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

³⁸А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

³⁹А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

⁴⁰И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

⁴¹Како говоре да је Христос син Давидов?

⁴²Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

⁴³Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

⁴⁴Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

⁴⁵А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

⁴⁶Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

⁴⁷Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Лука 20

¹И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

²И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

³А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

⁴Крштење Јованово или би с неба или од људи?

⁵А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

⁶Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

⁷И одговорише: не знамо откуда.

⁸А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

⁹А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

¹⁰И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

¹¹И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

¹²И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

¹³Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

¹⁴А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

¹⁵И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

¹⁶Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

¹⁷А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

¹⁸Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

¹⁹И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

²⁰И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

²¹И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

²²Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

²³А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

²⁴Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

²⁵А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

²⁶И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

²⁷А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

²⁸Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

²⁹Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

³⁰И узе други жену, и он умрије без дјеце;

³¹И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

³²А послије свију умрије и жена.

³³О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

³⁴И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;

³⁵А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;

³⁶Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

³⁷А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

³⁸А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

³⁹А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

⁴⁰И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

⁴¹Како говоре да је Христос син Давидов?

⁴²Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

⁴³Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

⁴⁴Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

⁴⁵А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

⁴⁶Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

⁴⁷Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.