Лука 19

¹И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

²И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹²Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²²А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³²А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴²Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

Лука 19

¹И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

²И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

³И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

⁴И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

⁵И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶И сиђе брзо; и прими га радујући се.

⁷И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

⁸А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

⁹А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

¹¹А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹²Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

¹⁴И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

¹⁶Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

¹⁸И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

²²А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

²³Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵И рекоше му: господару! он има десет кеса.

²⁶А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

²⁸И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

³⁰Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

³¹И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

³²А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

³⁴А они рекоше: оно Господу треба.

³⁵И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

³⁸Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

³⁹И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

⁴⁰И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴²Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

⁴⁴И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

⁴⁵И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

⁴⁸И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.