1А Давид отишавши оданде стаде на тврдијем мјестима Енгадским.stylus···2И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: ено Давида у пустињи Енгадској.stylus···3Тада узе Саул три тисуће људи изабранијех из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима гдје су дивокозе.stylus···4И дође к торовима овчијим украј пута гдје бијаше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сјеђаху у крају у пећини.stylus···5И рекоше Давиду људи његови: ево дана, за који ти рече Господ: ево ја ти предајем непријатеља твојега у руке да учиниш што ти је воља. И Давид уста, те полако отсијече скут од плашта Саулова.stylus···6А послије задрхта срце Давиду што отсијече скут Саулу.stylus···7И рече својим људима: не дао Бог да то учиним господару својему, помазанику Господњему, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.stylus···8И одврати ријечима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.stylus···9Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.stylus···10И рече Давид Саулу: зашто слушаш што ти кажу људи који говоре: ето Давид тражи зло твоје?stylus···11Ево, данас видјеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедјех, и рекох: нећу дигнути руке своје на господара својега, јер је помазаник Господњи.stylus···12Ево, оче мој, ево види скут од плашта својега у мојој руци: отсјекох скут од плашта твојега, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нијесам згријешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.stylus···13Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.stylus···14Како каже стара прича: од безбожнијех излази безбожност; зато се рука моје неће подигнути на те.stylus···15За ким је изашао цар Израиљев? кога гониш? мртва пса, буху једну.stylus···16Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.stylus···17А кад изговори Давид ове ријечи Саулу, рече Саул: је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.stylus···18И рече Давиду: правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.stylus···19И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.stylus···20И ко би нашавши непријатеља својега пустио га да иде добријем путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.stylus···21И сада, ево, знам да ћеш зацијело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.stylus···22Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истријебити сјемена мојега послије мене, ни имена мојега затрти у дому оца мојега.stylus···23И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо мјесто.stylus