1И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора.stylus···2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:stylus···3Слушајте: ево изиђе сијач да сије.stylus···4И кад сијаше догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.stylus···5А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах изниче; јер не бијаше у дубину земље:stylus···6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.stylus···7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.stylus···8И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто.stylus···9И рече: ко има уши да чује нека чује.stylus···10А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу.stylus···11И рече им: вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива;stylus···12Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси.stylus···13И рече им: зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети?stylus···14Сијач ријеч сије.stylus···15А оно су крај пута, гдје се сије ријеч и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем.stylus···16Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу;stylus···17Али немају коријена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне.stylus···18А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч,stylus···19Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане.stylus···20А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шесет и по сто.stylus···21И говораше им: еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне?stylus···22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има што сакривено што неће изићи на видјело.stylus···23Ако има ко уши да чује нека чује.stylus···24И говораше им: памтите што чујете: каком мјером мјерите онаком ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.stylus···25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.stylus···26И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;stylus···27И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да не зна он.stylus···28Јер земља сама од себе најприје донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.stylus···29А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.stylus···30И говораше: какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?stylus···31Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;stylus···32А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.stylus···33И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.stylus···34А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.stylus···35И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну.stylus···36И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.stylus···37И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.stylus···38А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо?stylus···39И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.stylus···40И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере.stylus···41И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају?stylus···