1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;stylus···2И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех.stylus···3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече.stylus···4А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада.stylus···5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,stylus···6А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога;stylus···7И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?stylus···8Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!stylus···9Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:stylus···10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.stylus···11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;stylus···12Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.stylus···13А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом.stylus···14А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи.stylus···15Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другогаstylus···16Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;stylus···17Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме.stylus···18И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.stylus···19Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?stylus···20Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо.stylus···21А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило.stylus···22Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља.stylus···23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине.stylus···24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;stylus···25Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи?stylus···26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова.stylus···27Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем,stylus···28Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде.stylus···29И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју;stylus···30И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса.stylus···31И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом.stylus···32А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.stylus···33И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима:stylus···34Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,stylus···35И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.stylus···36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,stylus···37Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.stylus···