1А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:stylus···2За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,stylus3А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.stylus···4Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.stylus···5Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.stylus···6И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,stylus···7Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.stylus···8Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?stylus···9Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,stylus···10Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.stylus···11И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.stylus···12За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,stylus···13У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.stylus···14А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.stylus···15А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;stylus···16Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,stylus···17Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,stylus···18Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.stylus···19Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;stylus···20Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.stylus···21Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.stylus···22Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:stylus···23Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.stylus···24А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.stylus···25А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.stylus···26Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.stylus···27Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.stylus···28А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.stylus···29А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.stylus···30И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,stylus···31И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.stylus···32А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.stylus···