1Тада одговори Елифас Теманац и рече:stylus···2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?stylus···3Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;stylus···4Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.stylus···5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.stylus···6Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?stylus···7Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?stylus···8Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.stylus···9Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.stylus···10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.stylus···11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.stylus···12Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.stylus···13У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,stylus···14Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,stylus···15И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.stylus···16Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:stylus···17Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?stylus···18Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;stylus···19Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.stylus···20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.stylus···21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.stylus···