1Човјек рођен од жене кратка је вијека и пун немира.stylus···2Као цвијет ниче, и одсијеца се, и бјежи као сјен, и не остаје.stylus···3И на такога отвораш око своје, и мене водиш на суд са собом!stylus···4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.stylus···5Измјерени су дани његови, број мјесеца његовијех у тебе је; поставио си му међу, преко које не може пријећи.stylus···6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.stylus···7Јер за дрво има надања, ако се посијече, да ће се још омладити и да неће бити без изданака;stylus···8Ако и остари у земљи коријен његов и у праху изумре пањ његов,stylus···9Чим осјети воду, опет напупи и пусти гране као присад.stylus···10А човјек умире изнемогао; и кад издахне човјек, гдје је?stylus···11Као кад вода отече из језера и ријека опадне и усахне,stylus···12Тако човјек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега.stylus···13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гњев твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!stylus···14Кад умрије човјек, хоће ли оживјети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промјена.stylus···15Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш.stylus···16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за гријех мој.stylus···17Запечаћени су у тобоцу моји пријеступи, и завезујеш безакоња моја.stylus···18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стијена одвали с мјеста својега,stylus···19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човјечије обраћаш у ништа.stylus···20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мијењаш му лице и отпушташ га.stylus···21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.stylus···22Само тијело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.stylus···