1Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.stylus···2(А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)stylus···3Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.stylus···4А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.stylus···5А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.stylus···6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.stylus···7А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.stylus···8Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?stylus···9Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;stylus···10А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.stylus···11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.stylus···12Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.stylus13А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.stylus···14Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.stylus···15И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.stylus···16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.stylus···17А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.stylus···18(А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)stylus···19И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.stylus···20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.stylus···21Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.stylus···22А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.stylus···23Исус јој рече: брат ће твој устати.stylus···24Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.stylus···25А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.stylus···26И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?stylus···27Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.stylus···28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.stylus···29А она кад чу, уста брзо и отиде к њему.stylus···30Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.stylus···31А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.stylus···32А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат.stylus···33Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.stylus···34И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.stylus···35Ударише сузе Исусу.stylus···36Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше,stylus···37А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?stylus···38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.stylus···39Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро.stylus···40Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?stylus···41Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио.stylus···42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.stylus···43И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље.stylus···44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде.stylus···45Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.stylus···46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.stylus···47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса.stylus···48Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.stylus···49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа;stylus···50И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.stylus···51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;stylus···52И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно.stylus···53Од тога дакле дана договорише се да га убију.stylus···54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.stylus···55А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.stylus···56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник?stylus···57А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.stylus···